У току протекле седмице (19. и 20. априла) реализовано је дводневно студијско путовање у организацији Педагошког факултета, а на иницијативу декана проф. др Саше Марковића.

Путовање је организовано за заинтересоване студенте и запослене Педагошког факултета са циљем упознавања Рашког округа и културно-историјских знаменитости које негују традицију српског народа и сведоче о дугој и славној српској историји – од Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, до укидања монархије половином XX века.

Првог дана смо обишли Народни музеј у Краљеву, музеј завичајног типа, у којем смо  ближе упознали историју самог Краљева и околине, а потом и манастир Жичу, задужбину Стефана Првовенчаног. Манастир Жича је у српској историји посебно значајан, јер су у њему крунисани седам српских краљева из династије Немањић, а осим препознатљиве црвене фасаде, позната је и као седмоврата црква (врата су пробијана за сваког новог краља који се у њој крунисао и зазидана одмах након његовог изласка из ње). Била је центар српске аутокефалне цркве.

Ноћење је организовано у Конаку манастира Студеница.

Другог дана обишли смо Студеницу – задужбину родоначелника династије Немањић, Стефана Немање. Студеница је, за разлику од Жиче која је била крунидбено место,  замишљена као маузолеј династије Немањић, те се у њој данас чувају мошти Стефана Немање, његове супруге Ане, Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и краља Стефана Радослава, сина Стефана Првовенчаног. Манастир Студеница је због свог културно-историјског значаја УНЕСКО уврстио на листу светске културне баштине.

У повратку смо обишли Тополу, Карађорђев град, Карађорђеву цркву и конак и потом и храм Светог Ђорђа на Опленцу, маузолеј краљевске династије Карађорђевић, као и кућу Краља Петра I у којој је живео и из које је надгледао радове на изградњи поменуте цркве.

Посетили смо и Библиотеку града Тополе у којој су нас домаћини, након трибине декана Педагошког факултета, изузетно срдачно угостили.

Захваљујемо професору Марковићу на изузетној организацији и надамо се да ћемо ускоро имати прилике за неко ново путовање.

Путовања нас оплемењују и проширују видике, јер да бисмо поштовали туђе морамо познавати и волети своје, а да бисмо учили друге морамо видети, доживети и искусити, због чега сматрамо да је реализовано студијско путовање било изузетно корисно нашим студентима, будућим учитељима и васпитачима.